Haris Džinović posle šest godina sprema novi album – Roker u duši

vrsac2002_6Haris Dzinovic, nakon rada u studiju u Stutgartu, ovih dana i u Beogradu snima nove pesme. Tu je sa suprugom Melinom (deca su kod babe i dede), pa u pauzi snimanja vreme provodi po kafanama u druzenju sa prijateljima.

Da li ce izaci do leta?

– Mislio sam da izadje do leta, ali ne verujem da cu je zavrsiti. Ali ce izaci ove godine, boze zdravlja.

Hocete li da nam otkrijete neki novi stih?

– Ne, ni stih ni melodiju. Nikada vise ne bih pustio nikome nezavrsen song. Ranije sam to pokazivao prijateljima…

I, je l’ su vam ukrali pesmu?

– Ne mogu reci da je to kradja. Ali desavalo se da to neko presnimi, pa izadje u nekom miksu… Zato sada, dok ne bude gotovo i dok ne izadje, ne pustam nikome.

Smeta li vam, kao vrsnom pevacu, ova dzungla na estradi?

– Nemam nista protiv toga sto svi pokusavaju da pevaju. Ali bavljenje muzikom je umetnost, a umetnost je kategorija povlascene klijentele. Bog ne daje isti talenat svima. Postoji jedna prirodna selekcija. Ja bih sad rado potpisao ugovor za FK Juventus, ali ne mogu; pretrcavaju me i ne znam tako dobro da igram. A obozavam da igram fudbal! Ali svestan sam realnosti. A danas peva ko god pozeli. To ne sme da se dozvoli. Treba da postoji neki filter, neka komisija koja ce da spreci da svako i svasta izlazi u etar. Meni to ne smeta, ja ne mogu biti ugrozen jer imam svoj put.

Sta je degradiralo muziku?

– Muziku je degradirao taj tzv. njuvejv. Postavlja se pitanje: dokle to ide? Trenutno najpopularnije licnosti u svetu muzike su di-dzejevi. Sta oni rade? Tuc-tuc-um-um-bam-bam… Ne znam sta je tu muzika. A kad se zapeva „Zvijezda tjera mjeseca“ ili „Jesu l’ dunje procvale“, svi su na nogama. Sta to onda govori? Govori da ljudima treba muzika. I da znaju šta je muzika, ne moze im se podvaliti.

U cemu je onda problem?

– Problem je u tome sto sve neselektivno ide u etar pa su ljudi naterani da slusaju ono što im je ponudjeno. A te elektronske muzike je najvise na trzistu. To ne slusaju ljudi od 30, 40 ili 50 godina. To slusaju klinci zbog toga sto im je nametnuto. Tehnika je unistila umetnost. Svako ko zna da govori, pomocu savremene studijske opreme moze da snimi album. To je napad, atak na muziku. Nema pravo svako da se bavi svacim.

A ko je taj ko ce da mu uskrati?

– Ranije je bilo filtera, komisija… Tehnika je pokvarila kvalitet omogucivsi da peva i onome ko ne ume, pa se to sve tako lepo sredi u studiju da zvuci kao da ume.

Osudjujete tehno muziku, a i rokenrol je, kada se pojavio, bio napadan, isto kao sada tehno.

– Nije rokenrol nikada bio tako napadan! I ja sam, kao roker u dusi, u to vreme slusao rokenrol. Jeste bilo nekih napada, ali nije bila svetska hajka. Pa vidite koliko je dobrih pesama u roku napravljeno, a koliko se pravi danas. Koje su to pesme u elektronskoj muzici?! Nema ih! Nema melodije, ima samo dum-dum…