Zakleti meraklija

int98pic1

Legendarni pevac mocnog glasa otkriva da li je namcor, koliko ga je porodica promenila i zasto nije snimio album za „Grand produkciju“

Ne verujemo da postoji covek koji nije uz neku pesmu Harisa Dzinovica bar jednom lomio case, tugovao, slavio, radovao se…

Punih devet godina publika je cekala njegov novi album, a legendarni pevac je u medjuvremenu stekao porodicu, meracio, putovao i skupljao nove pesme. A onda je, pre tri meseca, album „Medzik“ ugledao svetlost dana. Haris je u Beogradskoj areni odrzao koncert za pamcenje, a 8. marta obecava nezaboravan provod i u Novom Sadu, gde ce ujedno promovisati i novi album…

int98pic1

Zasto ste toliko dugo cekali da izdate novi album?

– Umetnici su dosta komotni i da ne kazem veoma lenji, i uzimaju vremena koliko god zele da naprave jedno umetnicko delo bez zurbe, izuzev ako se album mora zavrsiti u odredjenom periodu. Ja sam sam finansirao CD, pa nisam zurio. Za poslednjih deset godina stvorio sam porodicu i jedan sasvim drugaciji nacin zivota, u koji nisam verovao, odnosno nisam mislio da cu ikad pristati na to. Mislio sam da cu uvek biti vagabundo, ali sad sam posvecen porodici, i to mi veoma prija. Naravno, to nije razlog sto nisam radio na novom albumu, ali sam zeleo da svaki trenutak budemo zajedno. Ja sam zakleti hedonista, mene u zivotu jedino merak vuce i, pored porodice, njemu se jedino radujem.

Da li vas je porodica promenila i oplemenila?

– Niko ne moze postati plemenit zbog nekog dogadjaja ako do tada nije bio. Ili si plemenit, ili nisi, ta kategorija se nicim ne stice, cak ni porodicom. Mogu se menjati stavovi i nazori, ali moral i princip ne, sem pod silom. Svi mi imamo svoj kod, koji se nikad ne menja.

Kazu da ste namcor…

– Carsija prica sta je njoj drago, a ne sta je istina! Lakse je preko usta prevaliti da je neko los nego da je dobar. To je fenomen i uvek je bilo tako. Onog momenta kad promolis glavu iznad linije prosecnosti, svi nastoje da te svuku dole. Jedini ko te moze podrzati je tvoja mati i niko drugi. Sa mnom treba provesti malo vise vremena pa da se vidi kakav je pravi Haris Dzinovic.

Gde zivite?

– Po celom svetu, i svuda nam je lepo, samo da smo svi na okupu. Ja i supruga Melina mnogo putujemo i kad god mozemo, vodimo i decu. Ne pada mi na pamet da igde vise idem sam, meni uvek treba neko – jaran, drustvo… A sad imam najbolju kombinaciju na svetu, a to je moja zena.

Da li vam je zao sto se ranije niste ozenili?

– Cini mi se da me bog dobro pogledao jer mi se sve desavalo u pravom trenutku. Pitanje je da li bih imao porodicu kao sto je imam danas da sam je napravio dvadeset godina ranije. Mozda bi bila srecnija, ali ja sam s ovom presrecan! A i da sam ranije hteo da se ozenim, nisam mogao, Melina je bila mala. (smeh)

Izdali ste album za „Mjuzik star prodaksn“. Da li je bilo pregovora da ga snimite za „Grand“?

– Ne! Sa Sasom Popovicem se nisam cuo oko dve godine, a videli smo se nedavno na jednoj sahrani. On ima svoj „Grand sou“ i, uz duzno postovanje prema toj emisiji, koja je veoma gledana i koja otkriva nove talente, ja sam mu jednom rekao da pored njegove ima i drugih televizija koje su isto tako vazne i koje se bave istom tematikom, sto mu je prilicno tesko palo.

Nemam ama bas nista protiv „Granda“, kao sto on verovatno misli, ali je ruzno da mi neko podvaljuje, kao sto mi je podvalila „Grand produkcija“ kada je u vreme izdavanja poslednjeg albuma „Medzik“ iz 2009. godine svojim citaocima poklanjala CD sa nekakvim neutralnim omotom, za koji su ljudi mislili da je novi, a unutra je bio disk albuma „Kako mi nedostajes“ iz 2000. godine. Probao sam posle toga da stupim u kontakt sa Sasom, i naravno, nije mi se javio. „Grand produkcija“ ima prava izdavanja mojih pesama, ali je nekorektno da u vreme izdavanja novog albuma, izda album star 10 godina.

Osmog marta odrzacete veliki koncert u Novom Sadu.

– Da, organizatori su zeleli da bas tog dana pevam novosadskoj publici, i potrudicu se da svi koji dodju dugo pamte taj koncert.

Igrate li i dalje tenis?

– Kako da ne! Imam svoju ekipu, a medju njima je i covek pod imenom Goran Aleksic, ikona srpskog rekreativnog tenisa svih vremena, koji danas trenira verovatno buducu sampionku, devojcicu Bojanu Petrovic, i nadam se da cemo jednog dana svi zajedno sedeti u vimbldonskoj lozi.

izvor: http://www.kurir-info.rs/