Život čine velike stvari

story_naslovna_septembar

Cuveni pevac Haris Dzinovic otkriva kako se zaljubio u voljenu Melinu, priznaje da je slab na prohteve svoje dece i tvrdi da je ostvario sve snove pa od Boga nema vise sta da trazi

HARIS DZINOVIC: Zivot cine velike stvari

Rodjeni Sarajlija, Haris Dzinovic, kao decak mastao je o tome da postane fudbaler, ali na srecu brojnih ljubitelja muzike ipak je sebe umesto na travnatom terenu pronasao na sceni pod svetlima reflektora. Otkako je 1976. godine izdao svoj prvi singl, hitovi cuvenog muzicara svrstavaju se u evergrin uz koji se u kafanama najlepse raduje i najiskrenije tuguje. Umetnik raskosnog glasa napravio je skoro decenijsku diskografsku pauzu, ali u novembru opet ce obradovati sve ljubitelje kvalitetnih nota svojim novim pesmama i albumom koji studiozno priprema. Pre sest godina Haris se obreo u potpuno novoj zivotnoj fazi – svoje emocije podario je lepoj Melini koja mu je podarila sada petoipogodisnju cerku Djinu i cetvorogodisnjeg sina Kana i u potpunosti se posvetio porodici s kojom zivi na relaciji Pariz – Stutgart – Beograd. Pred svoj pedeset osmi rodjendan koji ce obeleziti 26. septembra, sirom ex YU prostora postovani umetnik prica o svom novom albumu, solistickom koncertu, muzici, deci i svim ostalim razlozima zbog kojih sebe smatra srecnim i zadovoljnim covekom.

Story: U decembru cete nakon dugogodisnje pauze organizovati koncert u beogradskoj Areni. Sta je bila inicijalna kapisla da to uradite bas sada?

– Moj pevacki poziv je kao i svaki drugi, a ovaj zahteva pisanje pesama, organizovanje koncerata… Neki koncerti su statusni, a drugi finansijski potkovani. Ovaj u Areni vise ce biti statusni nego finansijski, dao Bog da ima i toga, ali pre svega bice organizovan iz zadovoljstva. To je skup koncert, ali duzan sam beogradskoj publici. Zelim da priredim takav koncert upravo u Beogradu jer sam vise od dvadeset godina imao uspesne nastupe. Ne znam zbog cega bih to sada zaustavljao, jedino ukoliko bih odlucio da se vise ne bavim pevanjem i da je to kraj moje karijere. S obzirom na to da moja karijera ide jako dobro, ne vidim razloga da ne napravim koncert.

story_naslovna_septembar

Story: Zbog cega ste pravili diskografsku pauzu od devet godina?

– Marina Tucakovic je nedavno rekla da smo mi umetnici dosta komotni i lenji. Tu ima istine. S druge strane, meni je utrcala porodica u zivot u tom periodu. Zbog lenjosti i komoditeta napravio sam tako veliku pauzu. Iskren da budem, nema opravdanja, ali nisam imao ni pesme od kojih bih sastavio album. Imam neke koje sam komponovao pre sedam godina, ali ih nema toliko da se sastavi ceo album.

Story: Ipak, prvog novembra konacno izlazi vas novi CD. Kakvu saradnju ste imali sa Marinom Tucakovic i Slavkom Stefanovicem?

– Marina i ja se dogovaramo i odlicno saradjujemo. Kod nas ne postoji recenica: To je takav tekst i nemoj da ga diras. S obzirom na to da sam dosad i sam napisao dosta pesama i muzike, Marina me uvazava kao kompozitora i tekstopisca. A sta je indikativno kod mene, naci rec koja ne menja smisao, koja se dobro peva i koje su puna usta. Da ima nesto da se kaze, a ne da bude tra la la. Na ovom albumu ostvario sam odlicnu saradnju sa Slavkonijem koji je napisao jednu pesmu za mene.

Story: Malo ko zna da ste snimili hiljaditu verziju pesme Kantar Cigan, kompozitora Kloda Fransoa, autora nezaboravnog hita My Way koji je proslavio Frenka Sinatru.

– To je bila ideja Izabele Foret, zene pokojnog kompozitora Kloda Fransoa. Upoznali smo se u Kanu 1993. godine i tako je doslo do saradnje. Zelela je da napravi verziju pesme na nekom istocnom jeziku, bilo im je svejedno na kom, a ja sam im predlozio da to bude romski. Napisao sam tekst na ciganskom koji ne znaci nista, tako sto sam uzimao delove stihova iz mojih starih pesama i bukvalno ih slagao kao lego kocke.

int95pic2Story: Svojevremeno ste u Parizu imali restoran Haris. Bavite li se jos ugostiteljstvom?

– Niti sam imao zelju da se bavim ugostiteljstvom, niti sam se time ikada bavio. Ceo zivot sam proveo u kafani, a u Parizu sam video i kako izgleda stajati iza sanka. Uz duzno postovanje svih gastronoma sveta, sto se mene tice, biti vlasnik objekta bilo koje vrste, a da je na visokom nivou, prava je robija. Tu kafanu smo moj prijatelj i ja kupili da bismo imali gde da pijemo. On je imao svoj biznis koji nikada nije zeleo da ostavi, kao sto ni ja nisam zeleo da zamenim mikrofon tanjirom. Sve je bilo dosta boemski i kafana je mozda mogla i da zazivi, ali nije zato sto sam ja bio najbolji gost.

Story: Zbog cega ne zelite da pricate o vasem prijateljstvu sa svetskim zvezdama poput Roda Stjuarta, Eltona Dzona, Dzeka Nikolsona, Kevina Kostnera…?

– Nije to prijateljstvo. Nismo mi drugovi pa da se non-stop vidjamo i zovemo telefonom. Nas je spojio sticaj okolnosti u Kanu, Sent Tropeu i Monaku, gde sam ziveo tri godine. Videli smo se nekoliko puta. Tada sam imao iznajmljenu vilu u Sent Tropeu gde se drustvo sakupljalo, ali da smo sada veliki prijatelji, nismo.

Story: Da li jos uvek zivite na relaciji Pariz – Stutgart – Beograd?

– Da. Kada me neko pita: Gde zivite?, ne znam da odgovorim. Svuda pomalo.

Story: Zbog cega ste odlucili da decu upisete u Beogradu u Francusku skolu?

– Zato sto zvanicno zivim u Francuskoj, prijavljen sam tamo, imam njihove papire, boravak, placam porez… A tu skolu smo izabrali, zato sto mozemo da ih ispisemo i u svakom momentu u drugom gradu opet upisemo ponovo u francusku skolu. U celom svetu njihov sistem obrazovanja je isti i deca samo nastavljaju sa gradivom.

Story: Da li i vasoj deci odgovara taj sistem?

– Svakako, oni govore francuski i kada udju preko praga skole, kazu: Bonjour, a kada izadju: Aurevoir.

Story: Koga Djina i Kan vise slusaju?

– Mene, mada su to dobra deca, ne treba im nista posebno naglasavati. Znaju sta mogu i smeju.

Story: Jeste li autoritativan otac ili popustljiv?

– Mislim da sam autoritativan.

Story: Znate li da podviknete na njih kada nesto zgrese i koristite li batinu koja je iz raja izasla ili metod razgovora?

– Ponekad podviknem i posaljem ih u kaznu. Njihova tetka Emina izmislila je slanje u kaznu i cosak. Ne tucem decu, mozda sam ih jednom udario po guzi dok su bili mladji i nisu mogli da komuniciraju. Ali sada sve razumeju i potpuno su svesni sta znaci odlazak u kaznu ili cosak. Volim da kazem kako je najbolja kazna po dzepu, ali s obzirom na to da oni nemaju novac, ukinem im ono sto najvise vole. Onda kada me, na primer, pitaju moze li sladoled, kazem im ne jer su u kazni i da ce ga dobiti tek za dva dana kada ona istekne.

Story: Jesu li svesni toga da su drugaciji od ostalih jer su deca pevacke zvezde?

– Nesto malo znaju. Znaju da pevam i cak znaju da se na taj nacin novac zaradjuje. Kada im ja kazem da nemam love, Kan kaze: Nemas love, idi pevaj. Samo odmahne rukom.

Story: Kako se oni medjusobno slazu?

– Odlicno. Veoma su vezani. Na primer, kada Kan padne, Djina je u suzama do kolena jer joj je zao brata.

Story: Da li je Djina, kao i svaka cerka, tatina mezimica?

– Tako je, sto bi kod mene bilo drugacije. Zaista je tako i mislim da ljudi po tom pitanju ne treba da se pretvaraju. Cerke su mnogo vezane za oceve i to je logican i prirodan sled.

Story: Cime im najcesce izmamite osmeh?

– Moja deca ne skidaju osmehe. Otkako se probude pa dok ne legnu, non-stop su nasmejani. Oni su najveselija deca koju sam ikada video. Sve im je pozitivno, skladno rastu u dobrom braku i lepoj zajednici, vodimo o njima racuna. Mislim da su veoma srecna deca.

Story: Koje svoje osobine prepoznajete kod sina i cerke?

– Jos uvek ne mogu da ih kvalifikujem. Ne mogu da kazem ni da su tvrdoglavi, a ni da su zahtevni. Ipak su to osobine starijih ljudi. Jedno drugom sve daju, ne tuku se, nisu svadjalice. Oboje imaju mekano srce, a sta ce biti kada odrastu, videcemo. Ipak su jos mali.

Story: Koju crtu vaseg karaktera nikada ne biste voleli da naslede?

– Ima tu vise crta. Ne bih voleo da naslede paljevinu. To sam pokusavao da savladam kod sebe, ali jos nisam u potpunosti uspeo. Voleo bih da su hladni ko spricer. Da manje investiraju emocija u sve. Jer znam da je investiranje maksimalnih emocija, kasnije i veliko razocaranje ako to ne uspe. Od samog zaljubljivanja do prijateljstava. Kada covek da sebe sto posto i onda ne dobije ono sto je ocekivao, razocara se. Ne bih voleo da su perfekcionisti kao ja u zivotu, to je naporno. Voleo bih da znaju malo i da zacute i povuku rucnu, ali eto.

Story: Jeste li strog roditelj ili udovoljavate svim kapricima sina i cerke?

– Uglavnom udovoljavam jer su njihove zelje, u stvari zeljice. Naravno, kupili bi celu prodavnicu igracaka i oni kao i svako drugo dete. Tu postoji kontrola jer ne znamo sta cemo vise sa toliko igracaka, moracemo to da redukujemo. S druge strane, moraju da ih dobijaju.

Story: Cime biste voleli da se bave kada porastu?

– Tesko je odrediti sta ce im biti interesantno u godinama kada se budu odlucivali kojom ce se profesijom baviti. Da li cu ja dobaciti dotle ili ne, videcemo. Daj Boze. Voleo bih da to budu neka zanimanja koja ce biti daleko do mogucnosti da im ugrozavaju licni integritet. Iskreno, zelim da se bave poslom koji je miran i koji ce im obezbediti dovoljno novca za dobar zivot. Ne bih voleo da izaberu neka napeta zanimanja i da imaju velikih padova i uspona. Ali, znam da nema velikog novca bez istih uspona i padova.

Story:Vama je majka kupila harmoniku kada ste imali devet godina. Hocete li i vi vasu decu usmeriti ka muzici?

– Nisam siguran da bi muzika bila pravi izbor za njih. Jer, ako sada ne pokazuju talenat za pesmu, verovatno nece ni kada porastu. To je neizvestan posao.

Story: Ovog leta navrsilo se sest godina ljubavi sa Melinom. Jeste li obelezili mali jubilej?

– To uvek zavisi od naseg raspolozenja, da li smo ili nismo za zurku. Rodjendane pravimo deci u svakom slucaju, pa ja onda kazem zasto da ne pozovemo i starije i onda to bude super zurka. Za ovu godisnjicu nismo organizovali nista glamurozno, samo intimnu veceru za uzak krug prijatelja.

Story: Niste mnogo pricali o Melini i vama. Cime ste je osvojili?

– Osvojio sam je smehom. Jedne veceri pozvao sam je telefonom dok je bila u Turskoj i pricali smo sat i po vremena. Ona se upiskila od smeha i to je prevagnulo. Pozvao sam je da dodje u Pariz kako bismo se videli, i kako je dosla, tako se vise nije ni vratila.

Story: Da li ste zvanicno stupili u brak?

– Nismo. Stalno govorimo: Danas cemo, sutra cemo i to se oduzilo.

Story: Kako se ona nosi sa vasim obozavateljkama s obzirom na to da vas zene izuzetno vole i da cine vecinu vase publike?

– U pocetku je bilo problema. Em sto je bila mladja, em sto nije shvatala neke stvari. Ona je inace po prirodi dosta ljubomorna osoba. Ipak, primecujem pomak, ranije smo imali zestoke svadje ni oko cega, ali sada je to drugacije. Shvatila je da je u opisu mog radnog mesta i da imam obozavateljke. Ali, ukoliko zeli da budem sef na gradilistu, onda ce oko mene biti samo radnici.

Story: Jeste li vi ljubomorni po prirodi buduci da imate lepu i mladu suprugu?

– Ranije sam bio ljubomoran, ali Melina je bila jako mala kada su mene prestale sve ljubomore. Bio sam ljubomoran u njenim godinama ko pseto, ali sada vise nisam. Kod mene postoji veci stepen od ljubomore. Ne postoji izraz za to, ali to je nesto sto je mnogo opasnije od ljubomore. Ne znam kako bih reagovao, ali ne bih sigurno dobro, kada bi se desila neka prevara ili nesto slicno.

Story: Za koji dan ce vam rodjendan. Da li poput mnogih ljudi i vi tada donosite neke vazne odluke kojih planirate da se pridrzavate?

– Odluke ne donosim ni za rodjendan, a ni za Novu godinu. Donosim ih bez imperativa i, naravno, one za koje mislim da su ispravne. Sve se to u hodu resi.

int95pic3Story: Sta smatrate svojim najvecim porokom?

– Ranije sam voleo da igram karte, ali nista nije bilo znacajno. Voleo sam da idem u kazino i da igram sa drustvom. Sada toga vise nema. E sada, ako je porok odigrati sa prijateljima partiju remija za po 20 centi, mislim da je to smesno. Cisto da ne igramo dzabe. Ali, to nije porok. Sada vise nema ni pusenja. Jedino alkohol, koji i nije porok jer ga kao i ostali svet pijem u umerenim kolicinama.

Story: Sta smatrate svojom najistaknutijom manom?

– Ljudi cesto za mene govore da sam tezak covek. Kod nas tezak covek nigde nije dobrodosao, to je negativna konotacija. Zahtevan sam covek. Jedan sam od onih koji uvek traze mnogo i koji uvek u lice kaze sta misli. Mozda bih trebao da budem taktican i ponekad nesto zadrzim za sebe. S druge strane, postoje ljudi koji to postuju. Eto, to je neka moja mana, ali ljudi to uglavnom pogresno shvataju. Kazu da sam prepotentan, uobrazen… S obzirom na to da sam non-stop medju narodom, to znaci da nisam uobrazen. Ne stoji ni da sam takav jer ako nekome ne dozvoljavam da mi se priblizi ne znaci da sam prepotentan. Mozda moja faca to odrazava, nemam bebi fejs pa ljudi misle da sam ljut i kada sam potpuno normalan. Ljudima treba dosta vremena da me upoznaju.

Story: Poznato je da obozavate tenis i da ga redovno igrate. Koliko su vam vazni sport i zdrav nacin zivota?

– To mi je najvaznije. Ko to ne zna, mislim da je hendikepiran u zivotu. Ljudi koji su mnogo zauzeti kazu da nemaju vremena za sport, pa ne znam zbog cega covek zivi ako nema vremena za sebe. Ako imas vremena da spavas, jedes, onda mozes da nadjes sat vremena i za sebe. Ako trci Bil Klinton, sto ne bi i ostali.

Story: Druzite se aktivno sa Bobom Zivojinovicem i Lepom Brenom, igrate li tenis s njim?

– Ne pada mi na pamet da igram s njim. Covek i dan-danas ima servu preko 200 na sat, tako da bi bilo glupo i da pokusavam bilo sta na tom planu. Boba iz mesta moze da dobije jednog dobrog tenisera, a ne mene rekreativca.

Story: Kako izgleda jedan vas dan?

– Moj dan izgleda bezveze. Volim da gledam filmove do cetiri ujutru. Kasno se budim, izlazim na tenis ili trening. Uvece idemo na veceru ili se Melina i ja vidjamo sa prijateljima. A cesto ostajemo kod kuce.

Story: Sa suprugom Melinom ste u idilicnoj zajednici. Sta je kljuc uspesnog odnosa?

– Prva instanca je apsolutno razumevanje, tolerancija, popustanje, uvazavanje, postovanje, ali i ne pravimo probleme tamo gde ih nema. Ko god kaze da zivot cine male stvari, taj laze. Zivot cine velike stvari, pa onda male dolaze same po sebi. Jer, ne moze ruza napraviti zivot znacajnim, ako vec stvari od prioriteta nisu resene.

Story: Koje osobine vam najvise odgovaraju kod vase voljene?

– Odana je i za sada je verna koliko znam. Casna je osoba, veoma principijelna. Ima neki karakter koji je zajeban, ali je nekada i pozitivan. Ima cvrstu i veoma jaku rec. Osoba je koja je veoma odana porodici i izuzetno je cuva.

Story: Kakve zene volite? Dame ili mangupe?

– Volim kombinaciju dame i mangupa. Tesko je to iskombinovati. Melina nije mangup, dama jeste jer se i rodila u bogatoj familiji. Pokusavam da je naucim da bude mangup, ali sporo ide. Valjalo bi joj to u zivotu. Voli da dokazuje da je stalno u pravu i da nije pogresila, a to su stvari koje mora da izbije iz glave.

Story: Smatrate li da zena mora biti slabija od muskarca u svakom smislu?

– Ona jeste slabija i uopste ne treba da bude jaca. Sta sada treba zeka da juri medu po sumi? Tako je priroda podelila. Pitajte svaku zenu na svetu i sve bi vam rekle da ne bi volele sonju, vec muskarcinu, na koga se moze osloniti u svakom pogledu. Zasto su kraljice bezale sa desperadosima na konju? Upravo zato sto im je bilo dosta dosadnog i dokonog kralja.

Story: Jeste li nailazili na situacije u kojima ste prepoznavali da su neki ljudi zeleli da se okoriste o vas?

– U zivotu sam imao mnogo takvih situacija gde su ljudi padali na malim ispitima. To je zalosno, veoma me dira i pogadja. Ima ljudi kojima ne mozes probiti obraz ni derviskom iglom.

Story: Poznato je da ste covek koji uvek kaze sta misli bez obzira na posledice. Da li ste ikada u zivotu imali problema zbog toga?

– Ljudima to smeta, ali ja nikada nisam rekao laz coveku u lice. Nacin, vreme i mesto mogu biti netakticni. Dozvoljavam da mi se kaze da sam pogresio, mada i o tome vodim racuna. Na primer, ako se moj prijatelj udvara devojci, a ima karijes na kecu, necu mu reci pred njom: Ej sto ne popravis taj zub. To je cinjenicno stanje, mada se to ne govori, niti sam ikada dosao u slicnu situaciju. Izuzev ako nije bilo neko tesko zezanje.

Story: Kakvi ste kada ste ljuti? Da li je uputno tada biti u vasoj blizini i pomera li vas bes stene ili se povucete u sebe i cutite?

– Ne povlacim se. Ljut sam i glasno govorim. Kada god sam bio ljut, bio sam upravu. Nisu meni stvari nejasne pa sam ljut, nego je upravo suprotno.

Story: Godine ne ostavljaju velike tragove na vasem licu. U cemu je tajna vaseg mladolikog izgleda?

– U Sarajevu kazemo japija. To je gradja, onaj balvan u sumi tek preradjen. Vodim racuna o svom izgledu, a to su kremice posle brijanja i jos neke pomade, mada ne kao kod zena. Imam takav ten i kozu i sigurno je u pitanju genetika.

Story: Da li ste zadovoljni svojim zivotom?

– Naravno. Imam jednu prijateljicu u Parizu koja meni kaze: Hari ti nemas pravo vise nista da trazis, tebi je Bog i suvise dao. Cesto kazem: Ne treba mi Boze nista. Ako moze malo zdravlja, a ako ne moze, ne mora ni to. Sada imam jednu drugu srecnu brigu – porodicu, zenu i decu. Meni prakticno nista ne treba osim malo para za jedan normalan zivot i to nas cini srecim i zadovoljnim.

int95pic1

 

MELINA GALIC: Hari mi ispunjava sve zelje

Melina Galic i Haris Dzinovic upoznali su se u Sarajevu 2003. godine gde im se i dogodila ljubav na prvi pogled. Lepa Bosanka ubrzo je zbog snaznih emocija prema muzickoj zvezdi zauvek napustila roditeljski dom, a zaljubljenom paru nije mnogo trebalo da sigurni u svoj zivotni izbor, odluce da osnuju porodicu. Vec u martu 2004. dobili su cerkicu Djinu, zatim u aprilu 2005. i sina Kana, tako da je dom Dzinovica godinama pravo malo porodicno carstvo u kojem vladaju sreca, radost i osmesi.
Story: Rodjeni ste u Bihacu, a odrasli ste u Zagrebu. Je li vam bilo tesko da napustite roditeljski dom zbog ljubavi?
– Nikad nisam bila vezana za Zagreb, cak ni tokom studiranja. Uvek sam volela da putujem i vecinu vremena provodila sam u Londonu i Istanbulu. Potpuno mi odgovara sto svaka tri meseca menjamo mesto boravka na relaciji Pariz – Stutgart – Beograd. U svakom gradu volim da pronadjem prijateljice s kojima mogu da se druzim. Jos i ako je Hari zadovoljan, presrecna sam. Nisam nostalgicna, vidjam, se i cujem sa roditeljima i najboljim prijateljima. Dolaze mi u goste i svi su odusevljeni. Mi smo jedna velika familija na tockovima.
Story: Kako ste se upoznali sa Harisom?
– Bila sam u Sarajevu, a upoznali smo se sasvim slucajno u kaficu u kojem me je video. Prvo smo cesto razgovarali telefonom, a posle dva meseca poceli smo da se zabavljamo.
Story: Da li ste zavrsili fakultet, s obzirom na to da ste bili pri kraju studija kada ste upoznali Harisa?
– Prekinula sam studiranje na apsolventskoj godini engleskog jezika i orijentalistike, posto sam upoznala Harija i ubrzo zatrudnela. Ipak, predavanja na tom fakultetu su obavezna i morala bih vise vremena da provodim u Zagrebu, sto je bilo nemoguce.
Story: Sa 23 godine rodili ste Djinu, a godinu kasnije i Kana. Kao mlada majka, jeste li strogi ili popustljivi u vaspitavanju?
– Strogi smo i Hari i ja. Uvek nas je puno u kuci, moja rodjena sestra i roditelji cesto nam dolaze i svi su blagonakloni prema njima. Ali, oni su stvarno dobra deca.
Story: Da li je tesko biti supruga Harisa Dzinovica?
– Ni najmanje.
Story: Cime vas je Haris osvojio?
– U pocetku zabavljanja bili smo u Parizu gde je on kao i svaki drugi gradjanin pa nisam ni znala za njega kao pevaca i njegova karijera je za mene bila nepoznanica. Medjutim, Hari je neverovatno inteligentan i zabavan. On je izuzetno sirok covek, koji je istovremeno sjajan mentor, prijatelj, suprug i otac i tako me je fascinirao.
Story: Osvaja li vas i dan-danas?
– On je jedno veliko dete. Voli salu, humor, putovanja… S njim nikada nije dosadno, sve mozemo da se dogovaramo. Njegov posao je takav da smo stalno na putu i svidja mi se sto je nas zivot pomalo rokerski.
Story: Koje vam njegove osobine najvise prijaju, a koje najmanje?
– Uvek je tu kada mi je potrebno, emotivan je i sirok. Za sve ima razumevanja, ali u diskusiji je malo tezak. Ne mogu da izdvojim nijednu manu posebno.
Story: Kakav je Haris kada voli, a kakav kad ne voli?
– On nije osoba koja bi nekome napakostila i zagorcala zivot. Kada nesto nije u redu, dva dana ne razgovaramo, ali zivot ide dalje. Hari meni ispunjava sve zelje. A posto je izmedju nas velika razlika u godinama, njemu se neke moje zelje detinjaste i glupe, ali ipak mi ih ispuni.
Story: Kako biste opisali Harisa onima koji ga ne poznaju?
– Umetnicka dusa, obrazovan, inteligentan. On definitivno nije jednostrana osoba. S druge strane, fantastican je otac, mogu da kazem da je on prosao bolje u ulozi oca, nego sto sam ja u ulozi majke.
Story: Jeste li proslavili sestogodisnjicu ljubavi?
– Prethodnu smo proveli u Parizu, a godinu dana pre toga bili smo u Las Vegasu. Ove godine odlucili smo da godisnjicu proslavimo u Beogradu sa nasih dvanaestoro prijatelja. Zajedno smo spremali veceru, tako da mi je to bilo slatko.

Pise: Ksenija Konic